Тестирање термичких перформанси обухвата више под-ставки, првенствено процењујући карактеристике термичког одзива материјала или производа.
Уобичајене ставке за тестирање укључују: испитивање топлотне проводљивости, мерење способности материјала да проводи топлоту, погодно за изолационе материјале или хладњаке; коефицијент испитивања термичког ширења, анализирање димензионалних промена материјала под температурним варијацијама, кључно за прецизне уређаје и композитне материјале; испитивање специфичног топлотног капацитета, одређивање способности материјала да складишти топлоту, утиче на дизајн система за контролу температуре; испитивање термичке стабилности, процена понашања материјала у распаду или оксидацији на високим температурама, што се обично може видети код пластике и хемијских производа; испитивање температуре преласка у стакло, за полимерне материјале, утврђивање критичне тачке преласка из стакластог у гумено стање; и термичко циклусно тестирање, симулирајући издржљивост производа при поновљеним променама температуре. Опсег тестирања је широк и покрива све, од основних материјала као што су метали, керамика и полимери до готових производа као што су електронски модули, батерије, премази и структурне компоненте.
